Други ванредни састанак земаља чланица Конвенције о нуклеарној сигурности
Делегација Босне и Херцеговине, предвођена Њ.Е. господином Томиславом Леком, амбасадором Босне и Херцеговине при Сталној мисији Босне и Херцеговине при ОSCE-у, Канцеларији УН и другим међународним организацијама у Бечу, учествовала је на Другом варедном састанку земаља чланица Конвенције о нуклеарној сигурности, који је одржан у периоду од 27. до 31. августа у сједишту Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) у Бечу.
Основни циљеви наведеног састанка били су испитивање ефективности одредаба Конвенције о нуклеарној сигурности (CNS) и дискусија о сазнањима и искуствима након нуклеарне несреће која се догодила у Јапану, у граду Фукушима, у марту 2011. године.
CNS је за Босну и Херцеговину ступила на снагу 19. Септембра 2010. године и ово је прво учешће делегације Босне и Херцеговине на неком од састанака земаља чланица ове конвенције. До данас је одржано укупно 5 редовних и два ванредна састанка земаља чланица CNS.
Према правилима CNS и захтјевима секретаријата IAEA, Босна и Херцеговина је 3 мјесеца прије одржавања предметног састанка доставила Извјештај о предузетим мјерама надлежних органа у Босни и Херцеговини за јачање нуклеарне сигурности у земљи након нуклеарне несреће у Фукушими. Правило је иначе да се извјештаји уговорних страна CNS увијек подносе Секретаријату IAEA прије сваког (редовног и ванредног) састанка и да се о тим извјештајима воде дискусије између земаља чланица у циљу јачања глобалне нуклеарне сигурности.
Босна и Херцеговина је као ненуклеарна земља поднијела извјештај који се тиче поглавља број 4 (National Organizations), број 5 (Emergency Preparedness and Report) и број 6 (International Cooperation). С тим у вези делегација БиХ је учествовала у сесијама које се односе на наведена поглавља. Остала поглавља тичу се само земаља на чијој територији се налазе нуклеарна постројења.
Осим разматрања националних извјештаја, значајнија питања која су била предмет састанка су приједлог амандмана на CNS од стране Руске Федерације и Швајцарске Конфедерације, док је Краљевина Шпанија непосредно прије почетка састанка одустала од свог приједлога амандмана на CNS.
Уговорне стране CNS имале су и расправу у вези са измјенама и допунама докумената INFCIRC/571 (Guidelines regarding the Review Process under the Convention on Nuclear Safety), INFCIRC/572 (Guidelines regarding National Reports under the Convention on Nuclear Safety) и INFCIRC/573 (Convention on Nuclear Safety, Rules of Procedures and Financial Rules). Укупно 11 уговорних страна доставило је приједлоге за измјену наведених докумената.
Уговорне стране CNS размотриле су и сет мјера намјењених јачању нуклеарне сигурности, које се тичу имплементације IAEA сигурносних стандарда, јачања транспарентности, регулаторне дјелотворности и спровођења тзв. међународних „пеер ревиеw“ мисија на основу сазнања и искустава која потичу од нуклеарне несреће у Фукушими.
На основу наведеног, уговорне стране CNS донијеле су одлуку да успоставе ефективну и транспрентну радну групу, са задатком да за наредни редовни састанак CNS који ће бити одржан 2014. године, припреми листу мјера за јачање CNS, као и приједлоге за евентуалне измјене и допуне Конвенције уколико то буде сматрала неопходним. Радна група ће узети у обзир све опције разматране на овом састанку укључујући и иницијалне приједлоге амандмана на CNS Руске Федерације и Швајцарске Конфедерације.
Дежурни телефон у случају хитне ситуације