Повјерење и контрола
Директор Државне регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност Иван Ласић рекао је у интервјуу за Фену да је Агенција формално основана Законом о радијационој и нуклеарној безбједности БиХ из 2007. године. Међутим, Уговором из 2009. године кадрови и опрема ранијих министарстава ушли су у састав новоосноване агенције, што је омогућило централизацију свих послова везаних за радијациону и нуклеарну безбједност на државном нивоу.
Ласић даље појашњава да је Агенција од свог оснивања континуирано радила на успостављању регулаторног оквира који обезбјеђује сигурно кориштење извора јонизујућег зрачења у Босни и Херцеговини. Како наводи, донета су 24 подзаконска акта која детаљно регулишу ову област.
Пословање Агенције одвија се кроз успостављене информационе системе као што су Регистар извора зрачења, ауторизација и инспекцијских послова, затим Регистар доза професионално изложених лица и софтвер за праћење радиоактивности у животној средини.
Поред тога, Агенција има кључну улогу у издавању ауторизација институцијама које раде са изворима зрачења.
– Инспекцијским надзором, који обухвата у просјеку 250 инспекција годишње, пратимо све активности у вези са изворима јонизујућег зрачења у земљи. Захваљујући томе, одржан је висок ниво контроле у индустрији, здравству и другим секторима у којима се користе извори јонизујућег зрачења. Улога инспектора, посебно обучених државних службеника, од пресудног је значаја за спровођење и надзор мјера безбједности – рекао је Ласић и додао да Агенција свој рад заснива на принципу правне доследности и транспарентности.
Он је нагласио да је њихова мисија да штетни ефекти јонизујућег зрачења на становништво и животну средину буду што мањи, а да извори јонизујућих зрачења доносе већи профит у односу на штету насталу њиховом употребом само у мирољубиве сврхе.
Велики број међународних, регионалних и међурегионалних пројеката
Од самог оснивања Агенције успостављена је блиска сарадња са институцијама БиХ, посебно са Министарством безбједности БиХ, Министарством иностраних послова БиХ, Министарством цивилних послова БиХ, Граничном полицијом БиХ, Управа за индиректно опорезивање БиХ, Институт за метрологију БиХ, Институт за јавно здравство ФБиХ, Институт за јавно здравство РС и бројне друге државне и ентитетске институције.
- Сектор за ауторизацијзу годишње обради у просјеку 400 управних предмета и око 500 других предмета и упита, док Сектор инспекције обави у просјеку 250 инспекција и прегледа око 1.500 извјештаја техничких служби. Број захтјева и извјештаја које добија сваке године расте, а наведена статистика је приказана у Извјештају о стању радијационе и нуклеарне безбједности у БиХ, који Агенција сваке године шаље Парламентарној скупштини БиХ - рекао је Ласић.
Поред наведеног, БиХ у просјеку сваке године реализује четири национална пројекта које ова институција подноси међународним организацијама и успјешно реализује.
- Пријављују се пројекти из различитих области, укључујући медицину, ветерину, индустрију, животну средину и пољопривреду. Ови пројекти доносе бројне користи БиХ, а обично трају између двије и четири године. Након њиховог спровођења наставља се самосталан рад на даљим активностима – објашњава директор.
Од 2009. године реализовано је 27 пројеката са Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА), а Босна и Херцеговина је учествовала и у 150 регионалних пројеката и 11 међународних пројеката.
– Наш циљ је да додатно појачамо регулаторну контролу и прилагодимо прописе међународним стандардима. Агенција планира да ојача комуникацију са јавношћу и развије свијест о значају радијационе и нуклеарне безбједности – додао је Ласић.
Међународна сарадња као кључ успеха
Говорећи о међународној сарадњи, Ласић истиче сарадњу са ИАЕА, чији је члан Босна и Херцеговина постала 1995. године, чиме су побољшани капацитети у здравству, ветерини, индустрији и животној средини.
ИАЕА је донирала опрему БиХ као што су ПЦР уређаји током пандемије ЦОВИД-19, гама станице за праћење радиоактивности животне средине, СПЕЦТ ЦТ за напреднију дијагностику, као и гама спектрометар за образовне установе. Такође је побољшана ТЛД лабораторија за личну дозиметрију и ССДЛ лабораторија за калибрацију дозиметријске опреме.
Ласић напомиње да је БиХ, уз подршку ИАЕА, безбједно извезла радиоактивни извор кобалта (Цо-60) који се користи у онкологији. Осим тога, захваљујући сарадњи са ИАЕА и ФАО, ветеринарске службе су боље опремљене за борбу против болести које угрожавају безбедност хране и извоз.
- Сарадња са ИАЕА нам је омогућила да подигнемо стандарде у области радијационе безбедности и унапредимо опремљеност наших лабораторија - рекао је директор Ласић, истичући да је ИАЕА препознала Агенцију као поузданог партнера у региону.
Такође је важно истаћи значајну сарадњу са Европском комисијом кроз пројекте финансиране из Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) у периоду 2015-2024, са циљем јачања регулаторних капацитета у нуклеарној безбједности.
Тиме је, како је објаснио Ласић, основана Лабораторија за секундарну стандардну дозиметрију у Бањалуци, која омогућава домаћим корисницима да калибрирају опрему унутар земље. Поред тога, БиХ је кроз пројекте ојачала своје капацитете у управљању радиоактивним отпадом и лиценцирала складиштење радиоактивних извора.
- ЕУ је донирала гама-станице и мобилне спектрометријске станице за систем праћења радиоактивности у животној средини, а БиХ се повезала са европском мрежом ЕУРДЕП за размјену радиолошких података у реалном времену - закључио је Ласић.
На крају је истакао да Агенција наставља предани рад на јачању регулаторне контроле, унапређењу сигурносних стандарда и подизању свијести јавности о значају радијационе и нуклеарне безбједности у Босни и Херцеговини.
